Kompletna pravila rukometa,
objašnjena deci

Sat ne staje sam. Kad sudija digne ruke u obliku slova T i zazviždi tri puta — vreme je stalo. Kada ponovo zazviždi, vreme ide dalje. Zato ne pitaj „koliko ima?”, nego gledaj sudiju.

Tajm-aut možeš tražiti samo jednom po poluvremenu i traje jedan minut. Ne traje minut i po, ni „samo još malo” — jedan minut.

Lopta mora da ti stane u ruku. Ako je moraš držati obema rukama jer ti ispada iz jedne — prevelika je za tebe, i to nije tvoja greška nego greška u izboru lopte.

Lepak (rezin) nije obavezan. Postoje lopte napravljene da se igraju bez lepka i one su malo manje i lakše. Za decu su gotovo uvek bolji izbor.

Zamena ima jedno jedino pravilo: prvo izlazi, pa onda ulazi. I to samo kroz svoja vrata — kroz liniju za zamenu svoje ekipe. Ako uđeš pre nego što je tvoj drug izašao, kazna nije njemu — nego tebi, dva minuta.

Sve što je tvrdo ili se može zakačiti — skini. Sat, prstenje, lančić, minđuše. Ne zato što je trener strog, nego zato što lančić na prstu protivnika lomi prst.

Golman u svojoj kući ima supermoći, van nje je običan igrač. Unutra sme nogom, glavom, bilo čime — ali samo dok brani. Kad izađe u polje, važe sva pravila kao za tebe: tri koraka, tri sekunde, ne nogom.

Jedno pravilo koje golmani najčešće prekrše: lopta koja mirno leži van njegove kuće nije njegova. Ne sme se ispružiti i dohvatiti je, i ne sme je uvući unutra.

Na sedmercu: smeš da izletiš do linije od 4 metra. Ni korak dalje — ili se sedmerac ponavlja.

Golmanov prostor je golmanova kuća. To je jedini deo terena gde on ima sve prednosti — i tamo niko drugi ne ulazi. Ti smeš da skočiš iznad te linije i baciš u vazduhu — vazduh nije njegov! Samo ne smeš da staneš unutra dok imaš loptu.

Pravilo pamtiš u tri reči: skoči, baci, pa sleti. Ako sletiš pre nego što baciš — izgubio si loptu.

Broji naglas: jedan – dva – tri. Na tri moraš nešto da uradiš sa loptom: dodaj, šutiraj ili počni da je udaraš o pod. Ako i dalje samo stojiš i držiš je — sudija zviždi.

Nogom ne smeš. Ni malo, ni slučajno, ni „nisam hteo” — od kolena nadole lopta ne postoji. Jedini izuzetak: ako je protivnik tebi bacio loptu u nogu, ti nisi ništa pogrešio.

Dvostruko vođenje lopte je kao da si dva puta uzeo isti kolač: udaraj o pod koliko hoćeš, ali kad je jednom uhvatiš obema rukama — više ne smeš ponovo da počneš da je udaraš.

Pasivna igra je „dosadna igra”. Kada sudija digne ruku, on ti kaže: „Vidim da se samo dodajete u krug. Imate još četiri dodavanja da nešto pokušate.” Peto dodavanje bez šuta — lopta ide protivniku.

Ruku dižu oba sudije, ne samo jedan. Zato je dovoljno da pogledaš bilo kog od njih — ako je ruka gore, brojanje je počelo.

To nije kazna i nije isključenje. To je sudijin način da igra ostane brza i zabavna.

Postoji granica između „borbe” i „prekršaja”, i ona je jasna: smeš da stojiš protivniku na putu telom. Ne smeš da ga držiš, vučeš, guraš ni udaraš rukama. Trup — da. Ruke — ne.

Tri stvari se kažnjavaju odmah, bez opomene: glava, vrat i bacačka ruka. Tu ne postoji „nisam hteo”, jer se tu deca povređuju.

Preigravanje se kažnjava. Ako padneš a niko te nije dotakao, da bi dobio slobodno bacanje — sudija te opomene. Rukomet je igra u kojoj se ne laže.

Lopta na liniji nije gol. Mora cela da pređe, kao kada ceo prelaziš pešački prelaz — ne vredi da si samo zakoračio.

Kada je gol dat, ne oduzima se. Onog trenutka kada sudija da znak za novo početno bacanje, gol je zaključan i nema više rasprave.

Ako na terenu nema kruga: jedno stopalo mora da gazi središnju liniju. Ne pored nje, ne blizu — na njoj.

Ako se izvodi iz kruga: ne moraš na liniju — moraš biti ceo unutra, i lopta i oba stopala. Smeš da kreneš u trčanje, ali ne smeš da skočiš i ne smeš da udaraš loptu o pod.

Posle gola protivnici smeju svuda — samo moraju biti tri metra od tebe. Na početku poluvremena svi moraju biti u svojoj polovini.

Aut ne čeka sudiju. Uzmi loptu, stani stopalom na liniju i baci. Ko brzo izvede aut, često postigne gol pre nego što se odbrana vrati.

Ako lopta udari u plafon — to je aut za protivnika, a izvodi se sa najbliže tačke na najbližoj aut-liniji, ne odatle gde je pala.

Golmanovo bacanje ne čeka zvižduk — golman odmah izbacuje loptu i napad počinje.

Protivnik sme da stoji tik do linije i to je dozvoljeno. Ali ne sme da uhvati loptu pre nego što je ona cela prešla liniju. Ako to uradi — bacanje se ponavlja.

Kada sudija zazviždi protiv tebe — pusti loptu odmah. Ne dva koraka, ne „samo da dodam”. Ako je ne pustiš, dobijaš dva minuta (8:8b).

Ako je prekršaj bio blizu gola, bacanje se izvodi sa isprekidane linije od 9 metara — nikada bliže.

Odbrana mora tri metra dalje. To je otprilike tri velika koraka. Ako stojiš bliže da smetaš — sudija te opomene.

Sedmerac je samo tvoj i golmanov. Imaš tri sekunde od zvižduka i moraš da šutiraš na gol — ne smeš da dodaš.

Ne smeš da nagaziš liniju pre nego što lopta izađe iz tvoje ruke. Zato stani malo iza nje, ne na nju.

Golman sme da izleti do zelene linije od 4 metra. Ako izleti dalje — sedmerac se ponavlja, a njemu se ništa ne piše.

Jedno stopalo mora ostati na podu. Kad izvodiš bilo koje bacanje, jedna noga je „zalepljena” — drugu smeš da dižeš koliko hoćeš. I ne smeš da skočiš.

Posle bacanja loptu ne smeš odmah opet da diraš — mora prvo neko drugi ili gol. To važi i za aut i za slobodno bacanje i za sedmerac.

Ako sudija zazviždi, imaš tri sekunde. Ako nije zazviždao — izvedi odmah, ne čekaj ga.

Kazne idu po lestvici, kao stepenice. Prvo žuti karton — to je opomena, „video sam, ne ponavljaj”. Zatim dva minuta — sedi i gledaj kako ti drugovi igraju šest na sedam. Pa crveni — više ne igraš.

Tri puta dva minuta = crveni karton. To nije sudijina zloba, to je pravilo 16:5. Zato drugo isključenje nije „još jedno” — to je poslednje upozorenje.

Kad neko dobije crveni, ekipa ipak igra dva minuta sa jednim igračem manje. Tvoja greška ne kažnjava samo tebe nego i celu ekipu — i to je poenta.

Sudije su dve i imaju jednaku vlast. Nema „glavnog” i „pomoćnog”. Ako se ne slože koliko je prekršaj težak, prvo se dogovore; ako se ne dogovore, uzima se stroža kazna — ne blaža.

Sa sudijom razgovara samo jedna osoba iz ekipe — odgovorna službena osoba, obično trener. Ne ti, ne kapiten, ne roditelji sa tribine.

Sudijina procena je konačna. Možeš se žaliti samo ako je nešto protiv pravila, a ne ako ti se ne slaže sa njegovom procenom. Ovo je pravilo koje decu najviše oslobađa — nema svrhe raspravljati.

Za stolom sede dve osobe koje nisu sudije, ali mogu da zaustave igru. Merilac vremena zviždi ako je zamena bila nepravilna ili ako je kazna istekla.

Oni broje i napade — zato se zna kada igrač koji je dobio pomoć sme da se vrati (posle trećeg napada).